Laktacija

Od začeća do porođaja, vaše telo prolazi kroz značajne promene da bi obezbedilo uslove za rastući fetus. Međutim, briga o novom životu ne prestaje nakon vašeg poroda. Promene u majčinom organizmu se nastavljaju, dozvoljavajći mu da započne proces laktacije i da omogući hranjive sastojke i imunološku zaštitu za novorođenče.

Laktacija je proces produkcije mleka u grudima i period kada majka doji svoju bebu. Grudi se uglavnom sastoje od masnog tkiva u kojem se nalaze mlečne žlezde. Ove žlezde su zaduženu za sekreciju mleka, koje zatim putuje kroz specijalne kanale, nakon čega se usled sisanja oslobađa kroz bradavicu u bebina usta.

Proces laktacije

Tokom trudnoće, vaše grudi rastu, bradavice postaju veće, a možda primetite veću izraženost vena na grudima. Onog trenutka kada se vaša beba rodi, hormon oksitocin, koji stimuliše kontrakcije uterusa, započinje proces laktacije. Prvo mleko koje vaše telo proizvede nakon poroda se naziva kolostrum i bogato je hranljivim materijama i antitelima koji služe da zaštite vašu bebu od mikroba i infekcija.

Nakon 2 do 5 dana, počne da se luči pravo mleko. Primetićete da su vam grudi odjedom za nekoliko brojeva korpi veće, teže i tople na dodir. Ovo se zove zastoj mleka i sve dok vaša beba doji pravilno, vaše grudi bi trebalo da se naviknu na količinu proizvedenog mleka i ne bi trebalo da bude bilo kakvih problema. Ako vaša beba ne doji pravilno (najčešći razlog je da lose hvata dojku), zastoj mleka može da se pretvori u mastitis, infekcija izazvana nagomilavanjem mleka u grudima. Zbog toga je jako bitno da dojite koliko god vašoj bebi treba, da ispumpavate mleko i time potpomažete pražnjenju grudi.

Laktacija je kontrolisana potražnom. Količina produkovanog mleka direktno zavisi od količine eksekrecije mleka tokom hranjenja. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje dojenje u toku prvog sata nakon poroda, i kad god pimetite znakove gladi kod vaše novorođene bebe. Idealno, vaša beba treba isključivo da doji do 6 meseci starosti, nakon čega možete da počnete sa uvođenem čvrste hrane. Dojenje u kombinaciji sa čvrstom hranom do druge godine je preporučeno prema smernicama SZO-a.

Beneficije dojenja

Mleko dojki se sastoji ulavnom iz vode, ali sadrži I ugljene hidrate, masti, proteine, minerale i ostale hranljive materije. Svi ovi sastojci obezbeđuju sve što je vašoj bebi potrebno da se razvija i da raste. Antitela i vitamini iz majčinog mleka će da zaštite vašeg mališana od infekcija sve dok njegov imuni sistem dovoljno ne ojača i preuzme ulogu.

Druge beneficije uključuju smanjenje rizika od alergija astme, dijabetesa i povišenog holesterola. Bebe koje doje su ređe hospializovane hospializovane i manje posećuju doktore u odnosu na one koje su hranjenje formulom, takođe, postoje studije koje tvrde da je dojenje povezano sa višim koeficijentom inteligencije..

Dojenje je pozitivano i za mame. Smanjuje nivo stresa, reguliše krvni pritisak, smanjuje šanse za postpartalnu depresijui može vas zaštititi jajnika i raka jajnika i dojke..

Izvori:
https://www.unicef.org.uk/babyfriendly/news-and-research/baby-friendly-research/infant-health-research/infant-health-research-asthma/
https://www.unicef.org.uk/babyfriendly/news-and-research/baby-friendly-research/infant-health-research/infant-health-research-diabetes/
http://ajcn.nutrition.org/content/88/2/305.full
http://www.hindawi.com/journals/ijpedi/2016/7647054/
http://www.thelancet.com/pdfs/journals/langlo/PIIS2214-109X%2815%2970002-1.pdf
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/18563998
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/22978082
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/24998548
http://lup.lub.lu.se/search/publication/1123899